KULTURA +TURIZAM = KULTURNI TURIZAM
(subjektivan pogled na postojeće objektivno stanje, podstaknut gornjom jednačinom, u Brusu i šire…)
Kulturni turizam je, ustvari, jedini pravi put razvoja turizma uopšte, pa, samim tim i u Rasinskom okrugu. Velika šteta je što mnogi kulturni resursi ne samo da nisu iskorišćeni u kulturno-obrazovno-turističke svrhe, nego je većina njih u sramotno zapuštenom stanju, kao da nikome nije stalo!
Vrlo malo ili ni malo ulaže se u kulturu, stručnjaci su nedovoljno konsultovani, jer su većina ili gotovo svi rukovodioci i veliki deo zaposlenih, kako u ustanovama kulture, tako i u turističkim organizacijama našeg okruga (a slučaj je takav u celoj Srbiji), nestručni ljudi, partijsko tj. stranački podobni… i tako u nedogled, dok i kultura i turizam (kao i sve ostalo!) ne propadnu sasvim i svedu se samo na manifestacije tipa: „Kulinarske veštine“, „Rasinski lonac“, „Najlepše i najcvetnije dvorište“, programe amaterskih KUD-ova, krečenje crkvi i druge, slične programe sumnjivog kvaliteta; navedeno – već ima prioritet u predstavljanju kulture i turizma u našem Okrugu a i šire.
Dokle će to tako biti, teško je reći u ovom trenutku. No, s obzirom na činjenicu da je sve manje obrazovanih i pismenih (gle paradoksa: doktora (nauka?) sve više!), sa potrebnim, NEOPHODNIM znanjem o datim oblastima, s jedne strane, kao i na to da državno ekonomsko-privredno dno biva sve dublje, neće se još dugo, dugo ništa promeniti na bolje. Na žalost.
O kulturnom turizmu govori se odavno. Lično sam prisustvovala nekolicini predavanja i simpozijuma na tu temu. I, šta se dešava? Sagleda se stanje, konstatuje evidentna situacija, donesu kakvi–takvi zaključci i sve ostane na tome: teorija koja se nikada ne sprovede u praksu, zato što ne postoji strukturalna povezanost u sistemu i dugoročna strategija države, a tek onda i … gradova, pa i našeg malog mesta.
Reći će neko (npr. Vlada iz Nevladine…) da takva ili slična strategija opštine Brus postoji (tačno, ali na hrpi papira, koja je, uzgred-budi-rečeno, koštala i koštala hiljade evra!!! – ako se ne varam), samo preostaje da se po istoj „rade projekti i biznis planovi“, no kako se to ne radi, ona je bezvredna.
Tolike pare (nečije, nije važno čije, ili je važno?) bačene i to nikog ne zanima!
A bazen?! A hotel, motel, hostel, restorani s kvalitetnom hranom, dobrom uslugom? A „banja“?! Seoski turizam?! A, tolika sela, sablasno prazna, bez igde-ikog i igde-ičeg, sa predivnim zelenim oazama, predelima gotovo bajkovitim, „zovu“, ma, „viču“, ali ne čuju ili neće ili ne znaju oni koji bi trebalo da znaju i preduzmu brigu i nađu rešenja problema, kako ovog, tako i ostalih u opštini, (pa, za to su i plaćeni i preplaćeni). Seljaci napustili sela, došli u „grad“ (-ove obližnje) ili tu negde „okolo“, „načičkali“ se bez ikakvog urbanističkog reda i poretka i ne rade ništa tu, u gradovima, jer posla nema ni za koga, a onda se učlane u odgovarajuće političke stranke i, eto posla! U organima lokalne uprave i javnim službama! Na državna tj. opštinska jasla! Toliko ih ima (i Brus i cela Srbija), da im se broj ne zna! A da rade ono što treba, tj. što zahteva opis radnog mesta (često „izmišljen“, doduše, i nebulozan, po Pravilniku o organizaciji i sistemetizaciji radnih mesta) – ne mogu ni da znaju kada, uglavnom, nisu stručni i kada su do juče čuvali ovce i obrađivali njive, te nisu oni krivi, već zna-se-ko – vladajući strukturalni elementi po svim nivoima, koji su na isti način zauzeli pozicije. Te umesto da ih zadrže tamo odakle su došli i omoguće razvoj poljoprivrede u ovom poljoprivrednom kraju u kojem je poljoprivreda propala kao nikad i nigde (a svaki drugi fakultetski obrazovan Brusjanin ima diplomu Poljoprivrednog fakulteta!) – oni ih raspoređuju po državnim službama i nagrađuju nezarađenim parama-platama! A, mlade, visoko obrazovane i stručne ljude (nisu u stranci ili su u „neodgovarajućoj“!), redovno odbijaju na nameštenim konkursima…
I kako onda i kada da nam bude bolje?! Na ovakav način – nikad.
A, Rasinski okrug je itekako bogat, kao i cela Srbija, kulturnim resursima, to je evidentno. No, nesreća je naša, kao što se iz priloženog dâ zaključiti, u našem, tj. „većinskom“ mentalitetu, u čijem sklopu nisu našli mesto ni kultura, ni obrazovanje, ni nauka. Nepostojanje elementarne kulture kod većinskog dela stanovništva je veoma zabrinjavajuća dijagnoza, te zahteva hitno zasedanje opštinskih nadležnih komisija (ako za rešavanje ovog problema do sada nije obrazovana ista, odmah, po hitnom postupku, da se oformi!) i počne ozbiljno da razmatra stvar!
Pa, o kom, onda, kulturnom turizmu da govorimo?! Možda… za nekoliko stotina godina…
