Aleksandar Mitrović – Da li ćemo biti planinari i skijaši ili “berači borovnica” od nas zavisi

PSDkupSrebrnca01

Počela je još jedna ski sezona na Kopaoniku. Iako je dosta brusjana bilo na skijanju što kao instruktori ili rekreativci ipak Brus nema prepoznatljiv ski klub. Kopaonik tokom godine posećuju i planinari ali čini se da i planinarenje nije dovoljno zastupljeno iako se zna da je to veoma zdrav sport, naročito šetnje kroz šumu kojima se oporavlja i jača organizam.
O skijanju i planinarenju na teritoriji opštine Brus razgovarali smo sa Aleksandrom Mitrovićem, potpredsednikom PSD Srebrnac, koji je pre nekoliko sezona pokrenuo skijašku sekciju a veoma je aktivan i pri planinarskim akcijama.

  PSD 151016 5

Aleksandar Mitrović je profesor srpskog jezika i trenutno obavlja funkciju potpredsednika PSD “Srebrnac” Brus.

PSD AM Alpinisticki kurs PSD AM Speleoloski kurs PSD AM GSS

Završio je alpinistički i speleološki kurs i već 15-ak godina je volonter u Gorskoj službi spasavanja Srbije.

PSD AM Skijaske obuke PSD AM Ekoloske akcije PSD AM Planinarske akcije

Pri PSD Srebrnac aktivirao je Skijašku sekciju koja ulazi u šestu godinu rada, u okviru koje je mnogo puta volonterski vodio decu na skijanje, gde je neskijašima pružana besplatna skijaška obuka, organizovao ekološke akcije, učestvovao u organizovanju planinarskih pohoda…

PSDkupSrebrnca01
Organizovao je na Gobelji i dva skijaška takmičenja – Srebrnački kup 2014 i 2015…

Kao predstavnik Skijaške sekcije PSD Srebrnac pri učlanjenju u Skijaški savez Srbije rekli ste prisutnima “želimo biti planinari i skijaši a ne berači borovnica?!” Možete li nam reći nešto više o tome?
“Prilikom konkurisanja u Skijaški savez Srbije otišao sam tamo kao predstavnik Planinarsko-skijaškog društva „Srebrnac“ Brus i istakao sam prisutnima za govornicom, gde su bili predstavnici svih skijaški klubovi u Srbiji, da nam je u Brusu “…glavni cilj da obezbedimo đacima boravak na Kopaoniku u ulozi skijaša, a ne samo kao berača borovnica što je naša surova realnost poslednjih decenija…”.
Da nije bilo poslednjih godina besplatnih ski karti JP Skijališta Srbije, velika većina bruskih đaka bi skije i dalje gledala samo na slici.”

Koliko je teško pokrenuti u Brusu nešto zdravo i korisno, naročito skijanje?
“Veoma je teško zbog nezainteresovanosti samih Brusjana. Skijanje je posebno teško pokrenuti jer je tu potrebno veliko i pošteno planiranje i odricanje, a ne govorim o državnim rezultatima od kojih smo mi svetlosnim godinama udaljeni, već o samom organizovanom, sistematskom prisustvu dece neskijaša na Kopaoniku pa tek onda skijaša uz minimalna sredstva od strane lokalne samouprave ali uz maksimalno zalaganje volontera, kao i samih roditelja, koji bi se našli kao pomoć. Sam cilj u Brusu mora nam biti što veći broj odlazaka dece na Kopaonik, počevši od osnovaca, preko srednjoškoloca pa do studenata, a zašto ne i građana Brusa ali po znatno povoljnijim cenama, jer suludo je pomisliti da Crnogorci blizu mora ne znaju da plivaju dok svi znamo da preko 90% ljudi, a pogotovo dece, ispod Kopaonika ne znaju da skijaju, pa ima li to još negde u svetu?!”

Da li su planinarenje i skijanje dovoljno razvijeni u našoj sredini?
“Na žalost, nisu. Sve aktivnosti moraju biti isplanirane u dogovoru sa samim članstvom svih klubova, udruženja pa i društava, smatram da moramo javno na sastancima govoriti o svim problemima jer problem neće sam od sebe nestati, što znači da je potrebno imati redovne sastanke sa članovima.
Potrebno je problem prepoznati i usuditi se da ga rešiš a ne nastavljati dalje sa radom sa znanjem da do cilja nećeš doći jer tlo ispod tebe nestaje a ti se praviš da to tebe ne dotiče i da si „iznad zemaljskih stvari“ jer smatraš da se Zakona niko „ne drži“ dok svi znamo da to nije tačno.
Teško priznajemo ali svi smo zamenljivi, svet će nastaviti da se okreće i posle nas. Zar nije tako?!”

Gde vidite rešenje za sistematski razvoj bruskog sporta, a posebno planinarenja i skijanja?
“Vidim u dugim i konstruktivnim polemikama sa stručnim ljudima iz oblasti sporta gde se nećemo praviti da problema nema već ćemo tragati za njima i pokušati da ih rešimo u što većem broju, a kako drugačije nego izborom pravih ljudi u Brusu spremnih da sebe nesebično daju zbog svoje dece pa i one koja dolaze kao naše komšije, rođaci, unuci, poznanici – znači zbog sve dece sa bruske teritorije, bez ikakve razlike kojoj ulici, selu ili školi pripadaju. Bez stručnih ljudi nade nema već se samo stvara privid da će biti bolje i da će se nešto epohalno promeniti, što je nemoguće ako svojom celokupnom biografijom to i ne garantuješ a ne samo praznim obećanjima zbog kojih si mnoge izneverio nebrojano puta.”

Ima li zaista takvih ljudi u Brusu?
“Smatram da ih ima, oni su tu oko nas, samo ih treba potražiti i pružiti im šansu. Ako i ne znate takve ljude znajte da je to prvi od dokaza da nemate puno ljudi oko sebe za koje smatrate da je privilegija što ih poznajete i što hoće da vas prepoznaju. Ne možete pogrešiti ako date šansu mladom čoveku da organizuje sportsku aktivnost ili vođenje kluba u Brusu, a puno ih je sa tek završenim fakultetima i bez posla kao prilike da se iskažu. Oni su još uvek neiskvareni i treba im dati šansu.”

Veoma ste aktivni u PSD ali i van njega. Završili ste obuku GSS, aktivno se bavite sportom – skijanjem i planinarenjem… Imate li u pomenutim sferama nečeg čemu se niste u dovoljnoj meri posvetili a planirate?
“Moram napomenuti da mi u skijaškim aktivnostima pomažu neki od članova iz Društva, pa i neke kolege sa posla, bude tu nekad i polemike ali bitno je da postoji rezultat na koji smo ponosni – mnoštvo akcija gde smo pružili besplatnu obuku bruskoj deci, saradnja sa školama, takmičenja, razvijanje ekološke svesti, suđenje na skijaškim takmičenjima i sl. Jedan čovek ne može sve da postigne, najbitnija je podrška iskrenih ljudi na koje možeš uvek da računaš. Imao sam sreće da su sve akcije koje sam organizovao bile u potpunosti ostvarene prema planu, nadam se da ću tako i nastaviti, ali to će vreme pokazati.
Smatram da se planinarenju u Brusu, ishrani u prirodi, orijentiringu mora prići na nov način jer u prilog tome idu i poražavajuće činjenice da je broj planinara u 2016. godini veoma opao u našem “Srebrncu”, dok sekcije Ishrana u prirodi i Orijentiring i dalje nisu zaživele, ali ne znači da uskoro i neće.
Iako sam naklonjeniji skijanju, smatram da je planinarenje aktivnost koja se ne sme zanemariti jer je mnogo šta poteklo odatle (alpinizam, skijanje, speleologija, spašavanje, orijentiring, ishrana u prirodi…). Neophodno je da ljudi sami pokažu interesovanje za nečim i da je bezuspešno da ih nešto siliš da urade čak i ako znaš da će ti posle planinarske akcije biti veoma zahvalni.”

Koliko je današnji čovek odaljen od prirode?
“Zapitajte se samo koliko vas redovno uveče šeta, a da ne pitam koliko vas je sebe nagradilo nekom šetnjom brdima i proplancima u okolini Brusa ili po planinskim vrhovima Srbije?
Sve vodeće zemlje u poslednje dve decenije savetuju svojim građanima da planinare jer je to najzdravija aktivnost za čoveka – produžava mu život i čini ga kvalitetnijim zbog umerenog napora i mnoštva pozitivnih emocija tokom samih šetnji (prelepi pejzaži, druženje sa istim dobronamernim svetom, razvijanje ekološke svesti…).”

Vaša poruka za kraj današnjeg razgovora?
“Brusjani, uzmite učešće u svim bruskim sportovima, mnogo je lakše deliti savete i čekati da se sve samo od sebe reši i promeni na bolje. Pomozite svojim interesovanjem i savetima da pokrenemo u Brusu sve što smatrate da je kvalitetno, zdravo i poželjno kako za samu decu, kao primarnim korisnicima, tako i za sve građane Brusa.
Smatram da pobeđuje sve što se radi pošteno i javno, i ako to vode ugledne i cenjene osobe od strane sredine u kojoj žive i rade. Najvažnije je da takvima, ako ih prepoznajete među sobom, pružite iskrenu podršku makar i u vidu par rečenica, kako bi znali da je to što rade dobro. U muci se poznaju junaci. Priđite im i pružite im priliku da vas prepoznaju kao sebi sličnog. Znam da mnogi i ne znaju o čemu pričam “trčeći” svakog dana da ispune svoj malograđanski život svime što je “u trendu” kako bi ostali kompetentni da diskutuju o svemu i prate sam život, dok istovremeno sam život prolazi pored njih.”

Da ne zvuči to malo idealistički?
“Naravno da zvuči. Biram da još uvek verujem u to jer moj ugao posmatranja još nije opterećen ljudskim interesima, intrigama i zamagljenom svešću. Smatram da sam privilegovan činjenicom da mogu glasno da kažem da nemam gazdu i da za sve što radim i govorim račune svodim još uvek samo sebi.”

Zahvaljujemo se na razgovoru Aleksandru Mitroviću i nadamo se da će aktivnosti PSD “Srebrnac”, naročito planinarske i skijaške sekcije, krenuti uzlaznom putanjom i da će biti sve više planinara i skijaša u Brusu.

Baneri

Kopaonik ONLINE

 

Bezbedna Zena

 

KondorAS akcija

 

Dental Ju Krusevac

 

Bezbedni Novinari

 

DelikatesKOP 1

 

UZPescanikSOS

 

nuns

 

srbi za srbe baner

 

Dunav bane 400x80 lat

reklama vertikalna

reklama manja