Kada dođete u Brus uglavnom se zadržavate u delu grada gde su neke nove pločice, gde su delimično obnovljene fasade pa i ne vidite kako žive ljudi na samo par stotina metara od centra varoši. Mnogi se i pretvaraju da ne vide sugrađane i komšije koje žive sve teže i teže.

Ovaj put smo posetili Ružicu Savić i njenog sina Aleksandra koji žive u baraci na Vašarištu, nedaleko od Srednje škole i samog centra Brusa. Kako je odavno obećano, njima bi uskoro trebalo da počne izgradnja kuće za koju je već obezbeđen materijal za gradnju.  

Vrata je otvorila Ružica Savić i bila iznenađena jer im skoro uopšte niko i ne dolazi u posetu. Baraka u kojoj živi sa sinom Aleksandrom je stara, oronula, bez vode, mokrog čvora, adekvatne električne energije i veoma se teško zagreva.

Imaju dve prostorije ali koriste samo jednu jer je u drugoj pao plafon koji nisu u stanju da poprave. U prostoriji u kojoj su smešteni greju se uz pomoć starog šporeta koji nema ni normalne čunkove. Nedavno su od Centra za socijalni rad dobili drva kao pomoć pa mogu da se ugreju dok ne počne prava zima. 

Aleksandar ima 22 godine i veoma je bistar momak ali nemaština ga je sprečila da nastavi školovanje koje je započeo u Kruševcu. Išao je u školu, sa prekidima, kada je imao novac za autobusku kartu. Nažalost Aleksandar je morao da prekine školovanje jer nije mogao da se finansira od socijalne pomoći koja iznosi 11.800,00 dinara mesečno ali ima veliku želju i volju da nastavi školovanje ako mu se ukaže prilika.

Najgore je što u baraci gde žive nemaju vodu pa moraju da donose sa obližnje česme. Kažu da se mnogo muče i da bi voleli da se što pre izgradi kuća koja im je obećana jer se plaše da i ovu zimu provedu u baraci.

Kako su nam rekli više puta su posećivali i nadležne u Opštini Brus obraćajući im se za pomoć od kojih su dobili obećanje da će biti rešen njihov problem ali ipak strahuju da to neće biti ispunjeno ni ovaj put.

Ružica i Aleksandar Savić žive na samo par stotina metara od centra Brusa očekujući uskoro normalan život – u kući sa vodom, mokrim čvorom i strujom.

Na pitanje šta im je trenutno potrebno Aleksandar je rekao možda neki donji trenerke ili pantalone a i nešto garderobe za majku dok će im više stvari trebati kada dobiju novu kuću.

U današnje vreme mnogi bi trebalo da se upitaju kako žive njihove komšije, ne okreću glavu od njih i ako im je potrebna pomoć da pozovu da im se   pomogne.

BrusONLINE poziva sve čitaoce da zajedno pomognemo porodici Savić, i Aleksandru da nastavi školovanje u akciji koja će biti uskoro organizovana (klik).

BrusONLINE