Život stvarao mi beležili – OTETO OD ZABORAVA

ŽIVOT STVARAO – MI BELEŽILI

Ne peva se čobanska, žetelačka i rabadžijska pesma. Ne čuje se zvuk frule i medenice, ne riču goveda, ne bleje ovce sa plandišta, ne idu krstonoše kroz selo, ni devojke ni momci sa prela i posela, ne čuje se vodeničko čeketalo, ne puši se kazan nasred sela, ne čuje se plač dece, nema povojnica, krštenja i šišanja, ne ispraća se vojnik u vojsku, ostali su još po koji starac i baba, srećni što su još u paru, dok njihove kćeri, sinovi i unuci čekaju negde po Brusu, Kruševcu i Beogradu na tržištima rada da ih dokrajči tranzicija.

Takva je stvarnost krajem 2010. godine u selima opštine Brus, na  Kopaoniku. A unuci i unuke onih što životare na ovim prostorima slušaju rok muziku, jedu hamburgere i  čekaju da uđu u Evropu.

Zaboravili su ko su, odakle im je poreklo, gde im je pradeda sahranjen, kroz koliko je ratova prošao, nemaju pojma šta su naćve, vedrica, navoj, gadi im se izvorna narodna pesma i zvuk gusala i frule a oduševljeni su Madonom i Majklom Džeksonom.

Zajedno sa mojim učenicima iz škola Blaževo, Vlajkovci i Brus beležio sam priče, pesme, običaje, verovanja, beležio sam način življenja i trudio se da im usadim ljubav prema zavičaju, da ne zaborave ko su i  odakle potiču i da tragaju za pravim vrednostima življenja, Sve ovo što sledi su njihova i  moja beleženja.

Ništa nismo doterivali i glačali, hteli smo da zabeležimo tajne starih priča i šapata o životu u selima na istočnoj strani Kopaonika.

Na drugima je da ocene da li ovi zapisi imaju kakvu vrednost. Mi ih dajemo na uvid.

– Čovek je dužan svom zavičaju. (Dobrica Ćosić)

-Žao mi je kad pomislim da izmiče svakim danom naša stara, čudna Srbija, a nema nikog da zabeleži i sačuva mrku lepotu nekadašnjeg života. Žao mi je kad pomislim da sa svakom starom ženom umre jedan stih i svakim čovekom biva zatrpana jedna istorija. (Ivo Andrić)

– Zapiši pa će i Bog upamtiti. (Narodna poslovica)

Miroslav Vučković je rođen 1947. godine u selu Radunje, opština Brus.
Osnovnu školu završio je u Blaževu, Gimnaziju u Kuršumliji a Višu pedagošku školu u Kruševcu.
Danas je u penziji a gotovo čitav svoj radni vek proveo je u prosveti kao nastavnik. Do sada je, uz pomoć svojih učenika, uspeo dosta toga da zapiše o istoriji i tradiciji Blaževačkog kraja i sačuva u knjizi „Oteto od zaborava“.

“Oteto od zaborava” OVDE

Baneri

Covid19 baner

 

KondorAS akcija

 

kopaonik

 

UZPescanikSOS

 

Dunav bane 400x80 lat

 

DelikatesKOP 1

 

UZPescanik NeplaceniVazniPoslovi

 

nuns

 

srbi za srbe baner

 

Dental Ju Krusevac

reklama vertikalna

reklama manja