Pre nekoliko dana pročitali smo vest da je jedan stanovnik opštine Aleksandrovac, Vojkan Koki Ivljanin, koji živi u inostranstvu, darivao dva lap topa za decu vrtića koja su dobila nagrade na likovnom konkursu Železnice Srbije.

Kontaktirali smo Vojkana i kada smo mu rekli kojim povodom ga zovemo prvo je želeo da se ne piše o njegovim humanim aktivnostima ali posle našeg ubeđivanja dao je jednu kraću izjavu:
“Tu moju pomoć ja smatram  kao jedan mali gest i ne želim eksponiranje. Biće još takvih mojih solo akcija kada budem u prilici da pomognem jer naše malo nekom mnogo znači. Mnogi ljudi ne vole da se zna da pomažu i ja sam takav jer važno je pomoći. A ideju imam uvek samo što kod naših ljudi nemam razumevanja za pomoć u daljoj realizaciji. U pojedinim situacijama, kada je bila potrebna pomoć, imao sam i želje i volje da pomognem i  obraćao sam se i našima koji žive u inostranstvu ali kod pojedinih nastaje tajac. Nadam se da će se to promeniti i da ćemo moći da pomognemo svi zajedno kada zatreba.”

Ovo nije prvi put da Vojkan Ivljanin pomaže ljudima u svom rodnom kraju ali o prethodnim ne želi da priča i da se piše. Ali napomenućemo da je pomagao i van opštine Aleksandrovac, kao kada je 2014. godine pomogao porodici u Kovinu, platio im dug za struju i na taj način im vratio svetlo u dom.

Svaka čast ovom mladom čoveku na humanosti koji pomaže ljude u nevolji ali i mlade koji su uspešni i život je pred njima jer što dete zapamti to ne može niko da mu izbriše iz sećanja. Tako i ta deca čijom zaslugom je vrtić dobio 2 lap topa pretpostavljamo da će kada odrastu i oni neko dete nagraditi i pomoći.

Ovaj tekst nije ničija promocija već na neki način poziv svim lokalnim vlastima da se “probude” i obrate više pažnje na uspešnu decu ali i socijalne slučajeve kao i poziv drugima koji mogu da pomognu da to učine.
foto:dobrevesti.info