Brus,26.07.2017. Kažu, u mraku se završavaju mnoge stvari, u magli se najbolje lovi… Zašto to kažem? Opet uz pomoć fotografija, ako i one ne lažu. Neke privatizacije, na bruski način, pravo su lice mrklog mraka u kome jedan dobija, a svi gube.

Ja, doduše, nisam dobio 1.500.000 dinara da na tri stranice formata A4 objavim pet-šest slika voljenog nam predsednika, i da ne vidim ono što svi vide. Poljoprivreda, turizam, bruski deo Kopaonika, Rendara. O Rendari je reč.

Rendara, nekada prestižan kutak siromašne opštine na kojoj se uzgajalo više od hiljadu ovaca i nekoliko stotina krupne stoke. Danas, to bolje od svake reči objašljavaju sedam fotografija sedam različitih objekata, ruglo, ruina, zmijarnik. I nije za sve kriv novi vlasnik, daleko od toga, ali zašto je kupljeno pa i ono malo što je vredelo još brže je propalo.

Izvinite na radoznalosti, ali ko je to kupio i sa kojom namerom?!

Možda da se tolike količine hektara lagano krčme kroz placeve pa da zarada bude nekoliko desetina puta veća od vrednosti kupovine. Ako, umeju ljudi da „planiraju“, ali šta je danas Rendara, sem onoga što je priroda neštedemice darovala.

Šta je sa najboljim sirom koga je Srbija imala pa se otimalo, ne za kilogram dva nego i za običnu krišku. U šta se pretvoriše one staje?

Evo nekoliko fotografija koje daju odgovor na pitanje u šta se sve pretvorilo. Od upravne zgrade, preko sirnice, torova i velike štale za tov. U ništa, a bilo je bar malo više od toga.

Nekada su u upravnoj zgradi moglo zimovati i letovati. Nekada su tu dolazili i visoki državni funkcioneri da najave „buđenje novog turističkog džina“. Da tu, u toj zgradi, kako su govorili „zaoru brazdu razvoja poljoprivrede“.

Taj pelcer se u opštini Brus nije primio i dublji su razlozi za detaljniju i argumentovaniju analizu. Ali, zašto sve sada odlazim brzinom svetlosti u beskraj mraka? Kome to odgovara?
Nije teško pogoditi, a ljudi grcaju u bedi, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, samo u opštini Brus je oko 2.000 nezaposlenih, a primaju se nove sekretarice, šefice kabineta ili šta već. Kupuju se limuzine, ne štedi se na reprezentaciji, o tome nekom drugom prilikom.
“I šta reći, a ne zaplakati?”

Rendara i Srebrnac nekada sinonimi ozbiljnih poljoprivrednih aktivnost i začetka turizma i skijanja, nekada… Sela se prazne, siromašni grcaju, šićardžije uvećavaju bogastvo. Džipovi, limuzine, stanovi, famozne poruke, studiranja po inostranstvu, život na „visokoj nozi“. Uvozi se „stručnost“, planduje se po banjama i hotelima. Može im se jer su umeli da primene „pravilo“ kupi jeftino i zaradi mnogo. A sve je to nekada pravio i gradio narod, dedovi ovih što danas grpe.
I, možda je baš sve u onoj čuvenoj rečenici, nekada čuvenog ministra “Ja sam im rekao da kraduckaju po malo…”
Goran Minić