Izveštaj o trgovini ljudima Srbija 2021 – TIP Report Serbia 2021

Astra logo0721

Beograd 03.07.2021. Američki Stejt Department objavio je 1. jula “Izveštaj o trgovini ljudima”, tzv. TIP Report, za 2021. godinu. Srbija se i ove godina našla u okviru druge grupe.

Cilj ovog Izveštaja je da podigne globalnu svest o problemu trgovine ljudima tako što će skrenuti pažnju na različite aspekte ove pojave i ukazati na pojedinačne i zajedničke napore preduzete širom sveta u cilju ublaženja ovog problema. ASTRA redovno doprinosi svojim izveštavanjem izradi TIP Reporta.

U prilogu je ASTRIN prevod izveštaja koji se odnosi na Republiku Srbiju – Trafficking in Persons Report: Serbia, State Department, July 1, 2021

SRBIJA: Grupa 2

Država Srbija ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Vlada je uložila veće napore u odnosu na prethodni izveštajni period, naročito uzimajući u obzir uticaj pandemije virusa kovid 19 na njene kapacitete za borbu protiv trgovine ljudima; stoga Srbija ostaje u Grupi 2.

Ovi napori Vlade podrazumevaju osuđivanje većeg broja trgovaca ljudima i identifikovanje većeg broja žrtava. Vlada je povećala resurse uložene u Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CZZŽTLJ), a sudije su većem broju žrtava dodelile „status posebno osetljivog svedoka“. Vlada je organizovala onlajn kampanje podizanja svesti, i organizovala konkurs za finansiranje medijskih projekata o trgovini ljudima. Međutim, Vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti. I dalje nema proaktivnih napora vezanih za identifikaciju žrtava, posebno izostaje skrining migracionih tokova i pojedinaca/ki uključenih u prodaju seksualnih usluga. CZZŽTLJ i dalje nedostaje sredstava, resursa i osoblja potrebnog za adekvatnu procenu žrtava i koordinaciju smeštaja, a država je na neodređeno vreme zatvorila Centrovu prihvatnu jedinicu zbog problema povezanih sa pandemijom i nemogućnošću da dobije dozvolu. Vlada je zaustavila direktnu pomoć i postupke upućivanja tokom vanrednog stanja od marta 2020. do maja 2020, uslovivši na taj način NVO da bez državne finansijske podrške pruže sve neophodne mere pomoći žrtvama. Pored toga, veliki broj žrtava kažnjen je u sudskom postupku, što znači da prava žrtava tokom sudskog postupka nisu bila poštovana, uključujući nedostatak poverljivosti i zakonskog zastupanja žrtava. Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije se sastajao, a učestvovanje javnih službenika u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje izaziva značajnu zabrinutost.

PRIORITETNE PREPORUKE:

Temeljno i efikasno istraživati, procesuirati i suditi trgovcima ljudima, uključujući i saučesnike (bili oni i predstavnici institucija ili vlasti), uz izricanje adekvatnih kazni.

Povećati napore ka proaktivnom identifikovanju žrtava, uključujući migrante, seksualne radnike/ce, izbeglice i tražioce azila i decu bez pratnje koja se bave uličnim prosjačenjem.

Dodeliti dovoljno sredstava Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kako bi mogao da zvanično identifikuje žrtve i sprovede adekvatnu zaštitu žrtava.

Adekvatno finansirati nevladine organizacije koje pružaju usluge podrške žrtvama.

Primeniti pristup usmeren na prava žrtava, poput zaštite privatnosti žrtve, pružanja pravnog zastupanja i sprečavanja ponovne traumatizacije i zastrašivanja.

Obučiti istražitelje, tužioce i sudije o pristupima usmerenim na prava žrtava i uspostaviti mehanizme za upućivanje predmeta na obučene tužioce i sudije.

U potpunosti primeniti pisane smernice za sprečavanje kažnjavanja žrtava trgovine ljudima za zločine počinjene kao rezultat podvrgnutosti trgovini ljudima.

Uspostaviti transparentne standarde i procedure za NVO za dobijanje licenci za pružanje usluga podrške.

Ažurirati nacionalni mehanizam za upućivanje žrtava formalizacijom saradnje sa nevladinim organizacijama, nadoknadom troškova i delegiranjem specifičnih uloga i odgovornosti vladinim akterima.

Poboljšati obuke namenjene zaposlenima u vladinom sektoru o pomoći žrtvama i upućivanju, i osigurati pristup pomoći žrtvama stranog porekla.

Obezbediti inspektorima rada i tržišnim inspektorima sredstva i obuku potrebnu za regulisanje rada agencija za zapošljavanje i istrage slučajeva lažnog regrutovanja za posao.

Integrisati romske grupe u politike i programe u vezi sa zaštitom žrtava.

KRIVIČNO GONjENjE

Država Srbija je nastavila sa naporima u cilju adekvatnog sprovođenja zakona. Član 388. Krivičnog zakonika inkriminisao je trgovinu ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije i propisao kazne u rasponu od dve do 12 godina zatvora za krivična dela koja uključuju odraslu žrtvu, i kazne zatvora od tri do 12 godina za one koji uključuju dete žrtvu. Ove kazne su dovoljno stroge i, što se tiče trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, srazmerne kaznama za teška krivična dela, poput silovanja. U ovom periodu istražena su 22 nova slučaja (23 slučaja u 2019. godini). Od toga broja 15 slučajeva trgovine ljudima, a sedam prisilnog rada. Vlada je procesuirala 42 optužena (47 u 2019). Od toga je 33 bilo je slučajeva trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, a 9 prisilnog rada. Vlada je nastavila gonjenje 53 optuženih iz prethodnih godina. Sudovi su osudili 18 trgovaca ljudima (15 trgovaca optuženih za seksualnu eksploataciju u 2019. godini) i oslobodili sedam osoba. Svih 18 trgovaca ljudima dobilo je zatvorske kazne, ali Vlada nije prikupljala podatke niti izveštavala o dužinama kazni. Posmatrači su izvestili da su sudije često izricale blage kazne trgovcima ljudima, a neke sudije su krivile žrtve za ono što im se desilo i ispoljavale predrasude prema pojedinim ugroženim grupama stanovništva, posebno prema romskoj zajednici. Policijske snage su osetno ograničeno delovale nkon izbijanja pandemije kovid 19, a sudovi su odlagali suđenja zbog mera ublažavanja pandemije i/ili advokata i okrivljenih koji su pozitivno testirani na kovid 19. Pored toga, sudije i tužioci su radili kraće radno vreme zbog mera ublažavanja pandemije, dok su pojedini tužioci povremeno organizovali virtuelna saslušanja u vanrednim okolnostima.

Uprava kriminalističke policije zadržala je Jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima u okviru Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ovorilo je 2019. novo odeljenje za istraživanje prinudnog rada. Vlada je zadržala specijalizovane jedinice u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i imenovala najmanje dva policajca koja će se baviti slučajevima trgovine ljudima u 27 regionalnih policijskih uprava. Vlada je nastavila da koristi specijalizovanu jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima kako bi koordinisala napore da se trgovina ljudima proaktivno istražuje, i zadržala je odvojenu jedinicu za krijumčarenje i trgovinu ljudima koja je takođe istraživala i slučajeve trgovine ljudima Stručnjaci su izvestili da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela do toga da se specijalizovani sluzbenici na lokalnom nivou angažuju da istražuju nepovezana krivična dela, a specijalizovane jedinice su zahtevale dodatni kapacitet i opremu, uključujući računare, vozila i tehnička istražna sredstva. Javno tužilaštvo je zadržalo specijalizovane tužioce za slučajeve trgovine ljudima, koji su delovali kao jedinstvene kontakt-tačke za istražitelje i pružaoce usluga i, pored toga, pružali operativne smernice. Međutim, država nema sistem za dosledno upućivanje predmeta trgovine ljudima ovim tužiocima ili sudijama, koji su obučeni ili iskusni u pitanjima trgovine ljudima. Tužioci nisu jasno razlikovali kršenje radnih prava od prisilnog rada i često su optuživali ili nudili sporazume o priznanju krivice u slučajevima trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, uključujući predmete u kojima su žrtve bila deca. Vlada je, ponekad, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, pružala onlajn obuke tužiocima, inspektorima rada, policiji i sudijama o raznim pitanjima borbe protiv trgovine ljudima. Vlada je pomogla u rasvetljavanju 158 slučajeva vezanih za trgovinu ljudima u saradnji sa INTERPOL-om i 233 slučaja sa EUROPOL-om. Slično slučaju navodnog učešća službenika Ministarstva unutrašnjih poslova u 2019. godini, vlasti su istražile dva slučaja sa više navodnih saučesnika policajaca u Šapcu i Preševu, koji su potencijalno koristili seksualne usluge od žrtava trgovine ljudima. Godine 2018. jedan policajac je optužen za umešanost u trgovinu ljudima u cilju seksualne eksploatacije; suđenje je trajalo tokom ovog izveštajnog perioda. Uprkos stalnim i ponovljenim optužbama za učešće službenih lica, posebno u slučajevima seksualne eksploatacije, Vlada nije prijavila nikakva nova krivična gonjenja, niti bilo kakve osude državnih službenika saučesnika u krivičnim delima trgovine ljudima.

ZAŠTITA

Vlada je nastavila sa naporima u pravcu zaštite žrtava. Vlada je identifikovala 48 žrtava (36 u 2019). Od toga je 21 žrtva seksualne eksploatacije, 14 prisilnog rada (uključujući dve prisilnog prosjačenja), četiri prinude na vršenje krivičnih dela i devet žrtava višestruke eksploatacije; 17 žrtava su deca; pet je stranih državljana; i većina žrtava je ženskog pola. 130 potencijalnih žrtava upućeno je CZZŽTLJ (135 u 2019. godini); policija je uputila 59 potencijalnih žrtava, centri za socijalni rad 43 potencijalne žrtve, a NVO i međunarodne organizacije 18 potencijalnih žrtava; četiri potencijalne žrtve su se samoidentifikovale; a građani i druge institucije uputili su šest potencijalnih žrtava. Vlada je zadržala standardne operativne procedure (SOP) za identifikaciju, upućivanje i podršku žrtvama trgovine ljudima, uključujući standardizovane indikatore i smernice za identifikaciju žrtava u migrantskim tokovima, školama i sektorima visokog rizika. Međutim, SOP ne definišu jasno ulogu i odgovornosti civilnog društva, a njihova primena je i dalje slaba. Karakterišu je nedostatak proaktivnih napora u identifikaciji, uključujući proveru migrantskih tokova i pojedinki/ca u uključenih u prodaju seksualnih usluga. Prethodnih godina, neki od prvih kontakata, posebno Centri za socijalni rad (CSR), opravdavali su slučajeve potencijalnog prisilnog prosjačenja dece i prinudnog rada koji uključuju Rome kao tradicionalne kulturne prakse i običaje. CZZŽTLJ je procenio i zvanično prepoznao upućene punoletne žrtve i razvio plan zaštite i pomoći za svaku žrtvu. CSR su procenili i zvanično prepoznali decu žrtve. U 2019. godini, GRETA i drugi stručnjaci izvestili su da CZZŽTLJ-u nedostaje osoblje kako bi blagovremeno sagledao slučajeve, kao i resursi za prevoz do mesta potencijalnih žrtava i lični razgovor sa njima. Stručnjaci su nastavili da prijavljuju nedostatak transparentnosti u pogledu zvanične procene žrtava i nemogućnost CZZŽTLJ-a da dosledno procenjuje potencijalne žrtve. Na primer, CZZŽTLJ nije pružio zvanični status žrtve pojedinim potencijalnim žrtvama, za koje je civilno društvo kasnije utvrdilo da jesu u pitanju žrtve trgovine ljudima, što je trend koji je neke žrtve retraumatizovao. Civilno društvo je prijavilo da je državni troškovi bili suspendovani u vreme vanrednog stanja povodom pandemije kovid 19, od marta 2020. do maja 2020. godine, zbpog čega je u to vreme bila obustavljena direktna pomoć i procedure upućivanja.

Vlada je 2020. opredelila 23 miliona dinara (240.080 dolara) za CZZŽTLJ i njihovo prihvatilište, u poređenju sa 3 miliona dinara (31.320 dolara) za samo CZZŽTLJ u 2019. Vlada nije mogla da pruži informacije o svim sredstvima koja su uložena u zaštitu žrtava u 2019. i 2020. godini i nije obezbedila finansiranje nevladinim organizacijama uprkos tome što se u velikoj meri, a ponekad i isključivo, oslanjaju na njihove usluge podrške i reintegracije žrtava. Država i nevladine organizacije pružale su psihosocijalnu, pravnu, obrazovnu, medicinsku, finansijsku i podršku pri reintegraciji. Sve potencijalne žrtve u 2020. godini (121 u 2019. godini) i sve zvanične žrtve u 2020. godini (184 u 2019. godini) dobile su neki oblik državne pomoći. Vlada je izvestila da pruža jednaku zaštitu stranim i domaćim žrtvama, ali žrtve stranog porekla su se suočile sa preprekama u pristupu podršci. Neki stručnjaci tvrde da su primetili da neke lokalne zajednice ograničavaju smeštaj u skloništima srpskim državljanima. Iako je Vlada tražila da se žrtve upućuju samo na licencirane pružaoce usluga, licence je bilo teško dobiti, jer Vladi nedostaju standardi i kriterijumi za odobravanje licenci. Vlada je otvorila državno prihvatilište u februaru 2019, kojim je upravljao CZZŽTLJ i koje je organizovano da pruži sigurno sklonište i usluge s kapacitetom za smeštaj šest žrtava. Međutim, prihvatilište je zatvoreno u septembru 2020. godine zbog osoblja pozitivnog na kovid 19, i nemogućnosti da dobije licencu. Od dve glavne NVO koje rade na pitanjima trgovine, jedna je imala licencu za pružanje smeštaja i pomoć žrtvama, a druga za administriranje SOS telefona. CZZŽTLJ je 2019. prijavio poteškoće zbog proširenog obima zaduženja, koje se odnose na koordinisanje aktivnostima, ali i pružanje direktne pomoći, u okviru prihvatilišta, usled kontinuiranog nedostatka kapaciteta i osoblja, uključujući tehničko osoblje i veštine za pružanje podrške žrtvama, i nemogućnosti da se priušti osnovna kancelarijska oprema, hrana, higijenski proizvodi i renovira sklonište. Civilno društvo je izvestilo da se CZZŽTLJ oslanjao na svoje ograničene resurse kako bi podržao potrebe prihvatilišta za hranom, higijenskim sredstvima i prevozom.

CSR upravljaju skloništima za žrtve porodičnog nasilja, koja su takođe smeštala i žene žrtve trgovine ljudima. GRETA je u januaru 2018. godine posetila sklonište koje je vodilo CSR u Sremskoj Mitrovici i prijavilo „dobre uslove za život“, ali u tim skloništima uglavnom nisu postojali specijalizovani programi i obučeno osoblje neophodno za rad sa žrtvama trgovine ljudima. Pored toga, nakon zatvaranja prihvatilišta CZZŽTLJ, samo je jedna NVO vodila specijalizovano sklonište za žrtve trgovine ljudima. Država je vodila prihvatilište za decu sa ulice, a CSR je vraćao decu žrtve njihovim porodicama, upućivao ih na hraniteljstvo ili ih smeštao u jedan od dva centra za decu bez roditeljskog staranja. 17 potencijalnih dece žrtava bilo je smešteno u opšta prihvatilišta (31 dete 2019. godine), sedam je smešteno u prihvatilišta za azilante i migrante (11-oro 2019. godine), a 21 dete je smešteno u hraniteljske porodice (25, 2019. godine). Vlada nije obezbedila specijalizovani smeštaj za muške žrtve trgovine ljudima. NVO je po potrebi iznajmljivala smeštaj za muške žrtve. Osim toga, muške žrtve mogle su pristupiti svim ostalim uslugama rehabilitacije koje se nude ženskim žrtvama. CPTV je održavao protokol sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) za pomoć žrtvama u pronalaženju zaposlenja; CZZŽTLJ nije uputio nijednu žrtvu na NSZ radi pomoći 2020. godine (dve u 2019. godini). Vlada je žrtvama stranog porekla odobrila privremeni boravak, koji se može obnoviti na godinu dana i dozvolila potencijalnim žrtvama stranog porekla da ostanu tri meseca u Srbiji; vlasti su jednoj žrtvi garantovale privremenu boravišnu dozvolu (PBD) i pomogle dvema žrtvama u pribavljanju dokumenata za prijavljivanje za PBD (nijedna žrtva nije dobila PBD 2019. godine, ali su dve žrtve obnovile svoj uPBD). Vlada je vratila 10 žrtava u Srbiju, u poređenju sa repatrijacijom dve žrtve u Srbiju i jedne žrtve u Albaniju 2019. godine. Posmatrači su izvestili o nedostatku standardizovane baze podataka za prikupljanje informacija o žrtvama trgovine ljudima, koji dovodi do prepreka u upravljanju slučajevima i praćenju pristupa i kvaliteta usluga podrške.

Vlasti su nastavile da kažnjavaju žrtve trgovine ljudima za krivična dela na koje su ih prisiljavali trgovci ljudima; vlasti su kaznile najmanje osam žrtava trgovine u cilju seksualne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela − zatvorom, uslovnim i novčanim kaznama (najmanje četiri u 2019). Sposobnost žrtava da pristupe službama podrške i pomoći nije zavisila od saradnje sa predstavnicima zakona tokom istražnnih postupaka, ali kada je slučaj prijavljen policiji, vlasti su zahtevale da žrtve sarađuju u istragama i svedoče tokom krivičnog gonjenja. Ovo je važilo i za decu žrtve. U sudskim postupcima učestvovalo je 68 žrtava, 36 odraslih i 32 dece, (103 u 2019. godini). Prethodnih godina posmatrači su izveštavali da su srpske vlasti nekim žrtvama pretile tužbom zbog nesaradnje. Sudije nisu dodeljivale zaštitu svedocima – žrtvama trgovine ljudima, niti adekvatno zaštitile prava žrtava tokom dugotrajnih sudskih postupaka. Zakon je zvanično priznate žrtve označio kao „posebno ranjivu grupu“ koja ispunjava uslove za posebnu pomoć i razmatranje postupka, ali sudije nisu dosledno dodeljivale status „posebno ranjivog svedoka“ ili „status zaštićenog svedoka“ žrtvama trgovine ljudima, uključujući decu žrtve. Ovi statusi omogućavaju svedocima da svedoče bez prisustva okrivljenog, putem video linka i pristupaju zaštiti svedoka. Sudije su dodelile status „posebno ranjivog svedoka“ 20 žrtava (nijedna u 2019. godini), ali nisu odobrile „status zaštićenog svedoka“ nijednoj žrtvi u 2020. godini (nijedna u 2019. godini). Posmatrači su prijavili odsustvo mera zaštite privatnosti žrtava. Jedan primer je obuhvatio objavljivanje informacija Ministarstva unutrašnjih poslova o trgovcu ljudima koji je bio otac žrtve, što je rezultiralo time da su mediji lako identifikovali žrtvu. Slično tome, iz policije i tužilaštva „curili“ su lični podaci žrtava, pa su mediji objavljivali informacije i detalje njihove eksploatacije, što je rezultiralo pretnjama i zastrašivanjem žrtava. Žrtve su se takođe često pojavljivale pred trgovcima tokom suđenja, a prethodnih godina nisu dobijale obaveštenja kada su njihovi trgovci bili puštani iz pritvora. Policija je obezbeđivala pratnju žrtvama na sud i iz njega, ali, 2019. godine policija nije dosledno sprovodila „procene bezbednosti“ žrtava i često je žrtve slala kući, gde su bile izložene potencijalno eksploatativnim članovima porodice. CZZŽTLJ nije tokom 2020. godine obezbeđivao pravno zastupanje žrtava zbog nedostatka sredstava (u poređenju sa troškom od 547.054 dinara (5.710 USD) na pravno zastupanje u 2019). Sudije su nastavile da podstiču žrtve da traže naknadu isključivo u parničnom postupku podnošenjem privatne tužbe. Ovi procesi su dugi, skupi i zahtevaju da se žrtva više puta suoči sa trgovcem ljudima; do danas je samo jedna žrtva ostvarila naknadu.

PREVENCIJA

Država je nastavila da radi na prevenciji. Vlada je implementirala strategiju za borbu protiv trgovine ljudima za 2017−2022 i nacionalni akcioni plan (NAP) za 2019−2020. Vlada je izdvojila 7,88 miliona dinara (82.270 dolara) za sprovođenje NAP-a 2019−2020. Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije se sastao tokom 2020. godine (sastao se jednom 2019. godine), a Posebna radna grupa za sprovođenje i nadgledanje implementacije strategije održala je četiri sastanka (isti broj kao 2019. godine). Devetnaest opštinskih vlada zadrđalo je na okupu svoje multidisciplinarne timove za borbu protiv trgovine ljudima. Vlada je organizovala onlajn kampanje podizanja svesti namenjene studentima, sufinansirala konkurs za izradu medijskih projekata o trgovini ljudima i dodelila 703.355 dinara (7.340 dolara) televizijskim stanicama u Kruševcu za lokalne kampanje podizanja svesti. Vlada je 2019. godine dodelila 2,15 miliona dinara (22.440 dolara) za medijske projekte o pitanjima trgovine ljudima i organizovala obrazovne i terenske aktivnosti. Vlada je vodila tri SOS linije za borbu protiv trgovine ljudima, ali nije prijavila broj poziva u vezi sa trgovinom ljudima. Vlada je licencirala i regulisala privatne agencije za zapošljavanje; međutim, nije zabranila naknade za zapošljavanje, a posmatrači su izvestili da su i turističke agencije vršile regrutaciju radne snage i da je njihov rad uglavnom bio neregulisan. Pored toga, civilno društvo je prijavilo pojedine agencije za regrutaciju koje su se ponovo oformile pod drugim imenima nakon što su im vlasti oduzele licence i prijavile slučajeve prevođenja ugovora o radu na engleski i/ili srpski jezik koji se bitno razlikuju od originalnog ugovora na jeziku zemlje porekla. Prethodnih godina, GRETA je izveštavala da će Tržišnoj inspekciji trebati i do dva meseca da reaguje na izveštaje o prevarama u vezi sa zapošljavanjem. Vlada se nije potrudila da smanji potražnju za komercijalnim seksualnim uslugama.

PROFIL ŽRTAVA TRGOVINE LjUDIMA

Kao i tokom poslednjih pet godina, trgovci ljudima iskorišćavaju domaće i žrtve stranog porekla u Srbiji, a žrtve iz Srbije u inostranstvu. Trgovci ljudima seksualno eksloatišu domaće državljanke u Srbiji, u susednim zemljama i širom Evrope, posebno u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj. Trgovci ljudima iskorišćavaju srpske državljane/ke, prvenstveno muškarce, u prinudnom radu u sektorima poput građevinske industrije, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Trgovci ljudima iskorišćavaju decu državljane Srbije, a posebno romsku decu, u zemlji u trgovini u cilju seksualne eksloatacije, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju i prinudi na vršenje kriminalnih radnji. Identifikovane žrtve stranog porekla u Srbiji bile su iz Albanije, Kameruna, Hrvatske, Danske, Nemačke, sa Malija, iz Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog Istoka, Afrike i Azije koji prolaze kroz Srbiju ili borave u Srbiji ostaje ranjivo su na trgovinu ljudima.

Prevod: ASTRA ‒ Akcija protiv trgovine ljudima

Link za ceo PDF izveštaja na engleskom OVDE

Baneri

Kopaonik ONLINE

 

Bezbedna Zena

 

KondorAS akcija

 

Dental Ju Krusevac

 

Bezbedni Novinari

 

DelikatesKOP 1

 

UZPescanikSOS

 

nuns

 

srbi za srbe baner

 

Dunav bane 400x80 lat

reklama vertikalna

reklama manja