Vlada Republike Srbije usvojila zakona o budžetu za 2023. godinu

VladaSrbije 1122b

Beograd 17.11.2022. Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.

Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

Na današnjoj sednici usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i vrši dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.

Danas su usvojeni i izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Izmenama i dopunama predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se usklađuju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.

Takođe, usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja visine penzija.

Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.

U zavisnosti od visine navedenog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.

Na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je navedeno učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama.

Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Takođe, usvojena je izmenjena i dopunjena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini kojom je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara, što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.

Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara.

Na sednici su usvojene izmene Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine koje treba da obezbede finansijsku podršku poljoprivrednim proizođačima kako bi se očuvala stabilnost njihovog dohotka.

Imajući u vidu kretanje cena suncokreta na tržištu i njihov negativan uticaj na dohodak proizvođača, kao i visoke troškove proizvodnje, obezbeđena su sredstva u izosu od 4.860.000.000 dinara, koja će se koristiti za realizaciju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima ove uljarice za 2022. godinu.

Doneta je i Odluka o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590 kako bi se sprečila kritična nestašica tog derivata prouzrokovana svetskim i regionalnim poremećajem na tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije.

Vlada je usvojila i izmenjenu Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu i u tu svrhu opredelila sredstva u ukupnom iznosu od 1.080.000.000 dinara.

Razlog za nastavak realizacije tog programa jeste veliko interesovanje podnosilaca prijave, koji su do zatvaranja javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa započeli proceduru podnošenja prijava na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, a čiji ukupan zbir značajno prelazi sredstva određena prvobitnom uredbom.
izvor i foto:srbija.gov.rs

Baneri

Kopaonik ONLINE

 

Nisi Sama - Pozovi SOS 066 006 606

 

DelikatesKOP 1

 

Dental Ju Krusevac

 

Bezbedni Novinari

 

donirajte

 

nuns

 

srbi za srbe baner

 

Dunav bane 400x80 lat

 

KondorAS akcija

reklama vertikalna

reklama manja